|
Biografija
Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba
Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
 |
| Smiljan, mesto ro�enja Nikole Tesle |
Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbri�nije godine svog �ivota.
Nakon nesre�nog slu�aja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospi� gde je mladi Nikola nastavio �kolovanje. �kolujuci se u Gospi�u, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila �injenica da �e nakon toga morati da nastavi porodi�nu tradiciju i da postane sve�tenik. Ta �injenica mu nije davala mira budu�i da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po zavr�etku karlova�ke gimnazije, na raspustu, vrativ�i se u Gospi� mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj �ivota.
�U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Jo� uvek pamtim njegovo bledo lice dok je poku�avao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:
-Mo�da bih mogao da se oporavim ako mi dopusti� da studiram tehniku.
-I�i �e� u najbolju tehni�ku �kolu na svetu, odgovorio je sve�ano, a znao sam da tako i misli.�
Kako je, zaista, i usledio �udesan oporavak, kao �to mu je otac i obe�ao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Vi�u tehni�ku �kolu u Gracu. Na tim, toliko �eljenim studijama, Tesla je iskazao vi�e nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj na�in je �eleo da svome ocu poka�e kako nije pogre�io �to mu je dozvolio da se posveti izu�avanju tajni matematike, fizike i ma�instva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedo�anstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe.
�To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam na�ao zave�ljaj pisama koja su moji profesori pisali predla�u�i mu da me ispi�e sa fakulteta, ukoliko ne�e da se ubijem prekomernim radom.�
 |
U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izlo�io ideju da bi mo�da bilo mogu�e pokretati motor bez �etkica dobio je slede�i odgovor:
�Mo�da �e gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno ne�e uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna priva�na sila kao �to je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemogu�a ideja.�
Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo name�tenje, po�eo je da radi kao pomo�ni in�enjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio o�evu zelju da zavr�i fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su zna�ajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpe�ti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom dru�tvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo ume�e nije moglo da pro�e nezapa�eno preporu�en je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najzna�ajnija li�nost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.
 |
Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je ve� naredne 1885. napustio Edisona i uz pomo� nekih investitora osnovao �Tesla Arc Light Co�. U po�etku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lu�nih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeni�nih struja. Nakon predavanja �Novi sistem motora i transformatora naizmeni�ne struje� 16. maja 1888. koje je odrzao pred Ameri�kim institutom elektroin�enjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.
Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim in�enjerima radio na prakti�noj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio ameri�ko dr�avljanstvo.
Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje �Eksperimenti sa naizmeni�nim strujama visokih napona i visokih frekfencija� odr�ao je u Engleskoj pred Institutom elektroin�enjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim dru�tvom elektri�ara i Francuskim dru�tvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u �ivotu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je stra�no te�ko pao.
Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici kori��enja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao �Rat struja�, su 1893. odneli oni koji su imali malo vi�e vizionarstva sa sobom. Svetska izlo�ba u �ikagu je te godine bila osvetljena uz pomo� naizmeni�ne struje.
Usledilo je istra�ivanje na polju be�i�nog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istra�ivanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom pu�tanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su do�iveli prenos elektri�ne energije na ve�u udaljenost, pri�a o prenosu iste bez �ica?
 |
Veliku misteriju predstavljaju Teslina istra�ivanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istra�ivanjima, do �ire upotrebe be�i�nog prenosa elektri�ne energije do dana dana�njeg nije do�lo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkri�a opisao je u eseju �Problem pove�anja ljudske energije�, koji je izazvao �iroko interesovanje nau�nog i poslovnog sveta.
Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podr�ku Tesli. Do saradnje je do�lo na projektu �Svetski radio sistem� koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Ve� posle godinu dana 1901. Morgan je nau�niku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko be�i�no slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako ne�to mogao da u�ini odavno, ali da to nije cilj njegovog istra�ivanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i vi�e nije nikada sara�ivao sa Teslom.
Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavr�avanju postoje�ih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti ma�instva. Te godine su bile dosta te�ke za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najve�e ameri�ko odli�je u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju �lanaka u �asopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske �lanke u kojima su mogli da pro�itaju njegove �esto i previ�e senzacionalne izjave.
Izjave poput �Kako signalizirati na Mars� ili �Rasturanje tornada� i nisu ba� doprinosile njegovom ugledu. Tada su se vi�e smatrale plodom bujne ma�te nego li mogu�im nau�nim dostignu�ima. Tesla je nekako opstajao uz pomo� prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tada�nje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se zna�ajno pogor�alo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda D�onsona (Robert Underwood Johnson) i Ri�monda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je do�iveo i saobra�ajnu nesre�u - udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.
Skoro sam, bez porodice, i samo u dru�tvu sestri�a Save Kosanovi�a (sin Marice Kosanovi�) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog �ivota. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Kara�or�evi�a koji je do�ao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
 |
| Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Kara�or�evi�a |
Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao ameri�ko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki nau�nik je ameri�koj vojsci ponudio tajne svog super oru�ja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misle�i da je u pitanju �aljivd�ija ili ludak obe�ao je da �e se javiti kasnije.
U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog nau�nika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi me�u kojima je bio veliki broj pronalaza�a, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.
Dva dana ranije tada�nji gradona�elnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) odr�ao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.
�Tesla je bio veliki humanista-�ist nau�ni genije - pesnik u nauci� On je �inio izvanredne, zapanjujuce, �udesne stvari u toku svog �ivota. �inio je to jednostavno da bi slu�io ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tra�io ni�ta.
Novac - on za njega nije mario.
Po�ast - ko je taj neko ko mo�e da po�astvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije o�ekivao niti je tra�io�
Onaj zna�ajni deo Tesle �ivi u njegovom dostignu�u koje je ogromno-skoro nemogu�e da se izra�una-koje je sastavni deo naseg �ivota i sastavni deo na�e civilizacije, nase svakodnevnice na�eg teku�eg napora��
 |
Posmrtni ostaci jednog od najve�ih ljudi, koji su �iveli u pro�lom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.
Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno po�tovanja, �to ovaj �ovek i zaslu�uje. Brojna udru�enja, studentske i in�enjerske organizacije, �uvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispri�ane razne i mogu�e i nemogu�e teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki nau�nik, �ovek bez �ijih bi izuma te�ko mogli da �ivimo ovako kako �ivimo - sa puno komfora i slobode koju nam pru�a elektri�na struja. Na�a je du�nost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.
|
